Усвојен Уговор WIPO-а о интелектуалној својини, генетским ресурсима и повезаном традиционалном знању

У име Босне и Херцеговине завршни акт потписао је Јосип Мерџо, директор Института за интелектуалну својину БиХ
Усвојен Уговор WIPO-а о интелектуалној својини, генетским ресурсима и повезаном традиционалном знању

Женева, 24. маја 2024. - Државе чланице Свјетске организације за интелектуалну својину (WIPO) усвојиле су на дипломатској конференцији у Женеви Уговор о интелектуалној својини, генетским ресурсима и повезаном традиционалном знању.

У име Босне и Херцеговине завршни акт потписао је Јосип Мерџо, директор Института за интелектуалну својину БиХ. Ратификација и приступање овом уговору у коначници ће бити реализовани кроз законску процедуру у Парламентарној скупштини БиХ.

Након вишегодишњих припрема и бројних активности представника земаља чланица Уједињених нација (УН), који су учествовали у националном капацитету, као и кроз регионалне групе, невладине организације и удружења старосједилачких народа, договорен је садржај међународног правног инструмента који укључује генетске ресурсе и традиционална знања у систем заштите интелектуалне својине.

Нови Уговор WIPO-а у међународном праву утврдиће нови захтјев за откривање података који се односи на подносиоце патентних пријава чији се проналасци заснивају на генетским ресурсима и/или повезаном традиционалном знању.

Уопштено говорећи, када се проналазак за који се захтијева патент у патентној пријави заснива на генетским ресурсима, од подносиоца пријаве биће захтијевано да открије земљу поријекла или извор генетских ресурса. Ако се проналазак за који се захтијева патент у патентној пријави заснива на традиционалном знању повезаном са генетским ресурсима, од подносиоца пријаве биће захтијевано да открије аутохтоне народе или локалну заједницу, који су пружили традиционално знање.

Ово је први WIPO уговор који се бави повезивањем интелектуалне својине, генетских ресурса и традиционалног знања те први WIPO уговор који укључује одредбе посебно за аутохтоне народе и локалне заједнице.

„Овим показујемо да систем интелектуалне својине може наставити потицати иновације док се развија на укључивији начин, одговарајући на потребе свих земаља и њихових заједница“, изјавио је генерални директор WIPO-а Дарен Танг, поздрављајући усвајање Уговора и честитајући преговарачима на успјешном исходу дипломатске конференције, одржане у Женеви од 13. до 24. маја.

Генетски ресурси садржани су у, на примјер, љековитом биљу, пољопривредним културама и животињским пасминама. Иако се сами генетски ресурси не могу директно заштитити као интелектуална својина, проналасци развијени помоћу њих могу, најчешће путем патента.

Неки генетски ресурси такође су повезани са традиционалним знањем кроз њихову употребу и очување од стране аутохтоних народа, као и локалних заједница, често током генерација. То се знање понекад користи у научним истраживањима и као такво може придонијети развоју заштићеног проналаска.

Преговори о овом Уговору започели су у WIPO-у 2001. године, покренути 1999. приједлогом Колумбије, када је у дискусијама наглашено укључивање аутохтоних народа, као и локалних заједница.