Директор Мерџо учествује у раду Дипломатске конференције о генетским ресурсима и повезаном традиционалном знању

Дипломатска конференција, чији је домаћин Свјетска организација за интелектуалну својину (WIPO), завршна је фаза преговора прије доношења међународног правног инструмента
Директор Мерџо учествује у раду Дипломатске конференције о генетским ресурсима и повезаном традиционалном знању

Женева , 13. маја 2024. – Директор Института за интелектуалну својину Босне и Херцеговине Јосип Мерџо учествује у раду Дипломатске конференције о генетским ресурсима и повезаном традиционалном знању, која се одржава у Женеви од 13. до 24. маја.

Ова дипломатска конференција, чији је домаћин Свјетска организација за интелектуалну својину (WIPO), завршна је фаза преговора прије доношења међународног правног инструмента. Будући инструмент има за циљ да „повећа ефикасност, транспарентност и квалитет патентног система“ и „спријечи погрешно одобравање патената за проналаске који нису нови или инвентивни у погледу генетских ресурса и традиционалног знања повезаног са генетским ресурсима".

Око 1.200 делегата, укључујући министре у влади, посматраче и друге актере из цијелог свијета придружило се „Дипломатској конференцији“, која ће крунисати вишедеценијске преговоре земаља чланица WIPO-а на ту тему.

У говору у којем је поздравио делегате у сједишту WIPO-а у Женеви, генерални директор WIPO-а Дарен Танг нагласио је хисторијску природу преговора и рекао: „Да будем искрен – преговори неће бити лаки. Преговори који се баве значајним и важним темама ријетко јесу. Али позивам све вас да спојите страст са прагматизмом и покажете исти дух флексибилности, прилагођавања и консензуса који нас је сада довео до врхунца заиста значајног споразума.“

Генетски ресурси садржани су у, на примјер, љековитом биљу, пољопривредним културама и животињским пасминама. Иако се сами генетски ресурси не могу директно заштитити као интелектуална својина (ИС), проналасци развијени помоћу њих могу, најчешће путем патента.

Неки генетски ресурси такође су повезани са традиционалним знањем кроз њихову употребу и очување од стране аутохтоних народа, као и локалних заједница, често током генерација. То се знање понекад користи у научним истраживањима и као такво може придонијети развоју заштићеног проналаска.

„На овој дипломатској конференцији можемо показати да нема контрадикције између робусног и предвидљивог режима интелектуалне својине – оног који потиче иновације, привлачи улагања и покреће истраживања која мијењају правила игре – и оног који одговара на потребе свих земаља и њихових заједница свугдје, укључујући оне из старосједилачких народа, као и из локалних заједница. Инклузивнији и разноврснији систем интелектуалне својине није само динамичнији систем, он је и јачи систем ИС-а,” рекао је генерални директор Танг.

WIPO тренутно управља са 26 уговора, укључујући основне документе глобалног система интелектуалне својине који датирају са краја 19. вијека. Задњи преговори на сличном високом нивоу у WIPO-у догодили су се прије готово десет година.